Četiri radna dana, tri dana odmora, a plata ista! Ovo je predlog Studentske liste za radnike u Srbiji, ali postoji jedan uslov!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Studentska lista predlaže četvorodnevnu radnu nedelju od 32 sata uz istu platu, ali bez obaveze za sve poslodavce.
- Model bi se uvodio kroz izmene Zakona o radu i dogovor poslodavaca i zaposlenih, u skladu s prirodom posla.
- Program predviđa i veće dodatke za rad, pravo na isključenje posle posla i jaču zaštitu radnika.
Četiri radna dana, tri dana odmora i ista plata kao za petodnevnu radnu nedelju - ideja koja zvuči primamljivo mnogim zaposlenima ponovo je otvorila pitanje koliko se u Srbiji radi i da li bi kraća radna nedelja mogla da postane stvarnost, makar u pojedinim delatnostima.
Jedan od predloga Studentske liste upravo je mogućnost uvođenja četvorodnevne radne nedelje, uz zadržavanje pune zarade, ali - takav model ne bi bio obavezan za sve poslodavce.
Predlog je deo programa "Rad i socijalna pitanja", koji predviđa čitav niz promena u oblasti radnog zakonodavstva, od sigurnijeg zaposlenja i većih naknada za rad van redovnog vremena do bolje zaštite radnika. Ipak, upravo je četvorodnevna radna nedelja izazvala najviše pažnje, ali i različite reakcije sindikata i poslodavaca.
Prema predlogu Studentske liste, radna nedelja mogla bi da bude skraćena sa dosadašnjih 40 na 32 sata, raspoređena na četiri radna dana. To bi, u najjednostavnijem primeru, značilo da zaposleni radi četiri dana po osam sati, a da za to prima istu zaradu koju je imao dok je radio pet dana.
Važno je, međutim, naglasiti da se ne predlaže obavezno uvođenje ovakvog rasporeda u svim firmama i ustanovama. Mogućnost bi bila otvorena za poslodavce koji procene da njihova delatnost i organizacija posla to dozvoljavaju.
To znači da bi neke kompanije mogle da organizuju rad od ponedeljka do četvrtka, druge od utorka do petka, dok bi u pojedinim delatnostima bilo potrebno pronaći drugačiji raspored kako bi se obezbedio kontinuitet poslovanja.
Predstavnik Studentske liste i stručnjak za radno pravo Mario Reljanović objasnio je da bi se mogućnost četvorodnevne radne nedelje uredila novim Zakonom o radu, dok bi poslodavci i zaposleni mogli da dogovore kako će je organizovati, u skladu sa prirodom posla.
- Jedino pravilo koje će se kroz zakon nametnuti biće da skraćivanje punog radnog vremena ne sme podrazumevati smanjenje zarada - rekao je Reljanović za N1.
Da predlog ne podrazumeva obavezu za sve poslodavce naglasio je i Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda. On smatra da je plan dobra osnova za razgovor, ali da su za njegovo sprovođenje neophodni dogovor sindikata i poslodavaca i konkretan akcioni plan.
- Kada je reč o četvorodnevnoj radnoj nedelji, u studentskom planu ne stoji da se ona uvodi kao obaveza, već da se otvara mogućnost za poslodavce koji žele da je primene - rekao je Todorović za Euronews Srbija.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, smatra da bi uvođenje kraće radne nedelje zavisilo od prirode posla i mogućnosti konkretne kompanije.
- Insistiramo u Uniji poslodavaca na značajnijem dogovaranju između zaposlenih i poslodavaca, jer oni najbolje znaju kako će da urede svoje odnose - izjavio je Atanacković za Euronews Srbija.
Šta kaže važeći zakon?
Prema važećem Zakonu o radu, puno radno vreme u Srbiji iznosi 40 časova nedeljno, dok se radna nedelja po pravilu organizuje tokom pet radnih dana, a radni dan traje osam sati.
Zakon, međutim, ostavlja mogućnost da se opštim aktom puno radno vreme utvrdi i kraće, ali ne ispod 36 sati nedeljno. Zaposleni koji rade tako skraćeno radno vreme ostvaruju prava kao da rade puno radno vreme.
To znači da bi predloženi model od 32 sata zahtevao odgovarajuće izmene radnog zakonodavstva. Ne bi bilo dovoljno da poslodavac samo odluči da zaposlenima pokloni još jedan slobodan dan.
Nije samo četvorodnevna radna nedelja
Program Studentske liste predviđa i druge značajne promene u oblasti rada. Među njima su ograničavanje rada na određeno vreme na najviše 12 meseci, nakon čega bi zaposleni, uz predviđene izuzetke, trebalo da dobiju ugovor na neodređeno vreme.
Predloženi su i veći dodaci na zaradu:
- najmanje 150 odsto za rad tokom neradnih praznika;
- najmanje 50 odsto za noćni i prekovremeni rad;
- najmanje 110 odsto za rad nedeljom;
- najmanje 30 odsto za smenski rad;
- najmanje 26 odsto za terenski rad.
Plan predviđa i pravo zaposlenih na isključenje nakon završetka radnog vremena, odnosno da ne budu u obavezi da odgovaraju na poslovne pozive i poruke tokom odmora. Poslodavci bi raspored rada morali da dostavljaju najmanje sedam dana unapred.
Predloženo je i da se uvedu minimalni iznosi toplog obroka i regresa, promeni obračun minulog rada, unapredi zaštita zaposlenih tokom bolovanja i oteža nezakonito otpuštanje radnika.
Za sada je sve navedeno deo programskih predloga, a ne usvojene mere. Njihova realizacija zahtevala bi izmene zakona, dogovor sa socijalnim partnerima i procenu mogućnosti primene u različitim delatnostima.